Kragujevac, 14. oktobar 2020. – Opsežnija podrška države, sa jasnim kriterijumima, striktnim procedurama i mehanizmima kontrole potrebna je lokalnim medijima u Kragujevcu, kako bi se uz fer i poznata pravila posvetili objektivnom i pravovremenom informisanju i obezbedili pluralizam mišljenja, jedan od zaključaka istraživanja “Medijski pluralizam i dodela državne pomoći medijima u Kragujevcu u periodu 2015-2019”.
Istaživanje koje je sproveo šumadijski centar za građanski aktivizam “RES PUBLICA”, pokazuje da je od 2015. godine do kraja 2019. godine iz budžeta grada Kragujevca za informisanje i promociju potrošeno više od 195 miliona dinara, a više 95% ovih sredstava dodeljeno je Radio-televiziji Kragujevac i to najvećim delom u vidu subvencije.
“Ova medijska kuća, koja je u procesu privatizacije, jedina je po tom osnovu dobila sredstva iz budžeta grada Kragujevca. Preostali mediji nisu dobili ni jedan jedini dinar državne pomoći za proizvodnju sadržaja od javnog interesa, pošto od usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima 2014. godine, konkurs za sufinansiranje medijskih projekata u Kragujevcu nikada nije sproveden”, navela je Marija Milošević, istraživačica i projektna koordinatorka.
Ona je dodala da kako bi se obezbedila jednaka dostupnost javnim fondovima, pravičnost u raspodeli i kontroli korišćenja novca, ali i preispitivanje svrsishodnosti postojeće prakse finansiranja iz javnih izvora, potrebno je zajedničko delovanje lokalnih aktera,
“Pokretanjem zagovaračke akcije lokalnih medija i civilnog društva, treba insistirati na uspostavljanju mehanizama građanskog nadzora rada konkursnih komisija, a jedna od preporuka odnosi se i na uvođenje obavezne evaluacije projekata finansiranih budžetskim sredstvima”, istakla je Milošević.
U okviru istraživanja primećen je nedostatak transparentnosti u vlasničkim strukturama i finansiranju medija iz državnih sredstava, posebno na lokalnom nivou, što je problem karakterističan ne samo za Kragujevac, već i za druge gradove i opštine u Srbiji, a što i Evropska komisija beleži u svojim godišnjim izveštajima.
Celokupno istraživanje možete pogledati OVDE.
Tekst je prvobitno objavljen na portalu European Western Balkans.